Pri ekstremnim vrućinama, kakve danima traju u Srbiji, među najugroženijima su kardiovaskularni bolesnici. Ipak, lekari upozoravaju da pri visokim temperaturama i kod zdravih ljudi pati kompletno telo, te da je za oporavak organizma najbitniji san tokom noći.
Kardiolog, profesor, doktor Predrag Mitrović za portal N1 kaže da ono što je specifično kada su ovako visoke temperature je da su svi organi ugroženi i da celo ljudsko telo pati. Dodaje da naše telo ima senzore, kojima pokušava da koriguje sve uticaje iz spoljašne sredine, ali da nije uvek uspešno u tome, te da zbog toga nastaju brojne tegobe.
Prema njegovim rečima, usled visokih spoljnih temperatura, dolazi do vazodilatacije, odnosno do proširenja krvnih sudova po čitavom telu, što dovodi do sniženja krvnog pritiska, koji je najčešća tegoba.
„Hronični bolesnici obično znaju da, kad dođe letnja sezona, treba da malo koriguju terapiju, da snize doze pojedinih lekova. Naravno i pored toga što imaju iskustva, nije loše da se ipak konsultuju sa svojim lekarom, ali problem je kod onih osoba kojima se to javlja praktično prvi put. Dakle, to su ljudi koji nemaju iskustva sa time i ne znaju šta da rade. Oni treba da se jave lekaru, ali ono što je prva pomoć ili osnovno – treba da unesu tečnost, dakle da popiju vodu, ili da, što je poznato u narodu, uzmu supu iz kesice, kojom takođe mogu da podignu krvni pritisak„, objašnjava kardiolog.
Osim problema sa pritiskom, koji ima 70 odsto populacije, upozorava i da može doći i do pojave epizoda angine pektoris, bola u grudima, izraženog zamaranja, tegoba u levoj ruci, pa čak i infarktamiokarda, tako da treba biti obazriv.
„S obzirom na to da obično ne unosimo dovoljno tečnosti, krv postaje viskoznija, gušća i podložnija stvaranju tromba. Može da se stvori politromboza koju možemo da imamo u krvnim sudovima nogu i na periferiji, možemo da imamo zapušenje krvnih sudova u srcu i da samim tim dobijemo napad angine pektoris, ili čak i srčani udar, odnosno infarkt srca“, objašnjava prof. dr Mitrović.
Pri kretanju po ovakvom suncu, kako ističe, treba obratiti pažnju i na sunčanicu i toplotni udar.
„Toplotni udar praktično previden na narodski jezik je pregrevanje naših tela. Imamo mehanizme kako se branimo od toga, međutim jednostavno u jednom trenutku naš organizam više ne može da to kompenzuje i dolazi do toplotnog udara. Tu su često i sunčanice, a simptomi koji se javljaju u tom trenutku su, pre svega, malaksalost, nesvestica, čak i povišena temperatura, mučnina, nagon na povraćanje“, kaže kardiolog.
Kod zdravih ljudi često može doći do tegoba sa disanjem, jer na ovako povišenim temperaturama dolazi do bronhospazma, odnosno do suženja disajnih puteva i samim tim dolazi do osećaja gušnjenja i lakšeg zamaranja pri hodu.
„Problemi se javljaju i sa gastrointestinalnim traktom, sa stomakom, odnosno kada jedete, pogotovo tešku hranu. Treba izbegavati prezačinjenu, premasnu i pikantnu hranu, jer to je hrana koja, kada treba da je varite, povlači kiseonik i uopšte mobiliše čitav naš organizam i smanjuje našu moć odbrane od visokih temperatura“, kaže dr Mitrović.
San od bar dva sata oko ponoći ključan
S obzirom na to da, kako kaže, svi naši organi pate, doktor Mitrović ističe da je bitno da, i ako smo zdravi, izbegavamo kretanje po najvećoj toploti, kada su sunčevi zraci „najubojitiji“.
„Znam da je to teško, ali se preporučuje biti u rashlađenim prostorijama. Neka optimalna temperatura je od 18 do 23 stepena. Da li ćete se hladiti klimom ili imate debele zidove i dobru izolaciju potpuno je svejedno, samo bi trebalo biti u nekoj sobi koja je ohlađena. Ako izlazite iz te prostorije, da ne istrčavate na topao vazduh, da napravite malu pauzu u nekom hodniku, predsoblju da se, vaš organizam malo navikne na to. Ako već morate da izađete – da idete po hladovini uz neku zgradu, ispod drveća. Dakle, ne idite na otvoreno sunce, a ako već morate, stavite kapu, kačket, maramu… Čak i ono što se svi smeju – pokvasite ih malo, jer štitite vaš organizam. I naravno, ako ne morate, nemojte da izlazite u periodu od 10-11 sati, do šest uveče, već, ako možete, završite sve što imate do 10 sati i eventualno uveče od 18 časova“, kaže kardiolog.
Komentarišući to što hitne službe tokom noći imaju veliki broj poziva, dr Mitrović ističe da je noć problematična jer je svakom od nas potreban san, a pri visokim temperaturama mnogi imaju problem da zaspe.
