Manje je poznato da na popularnom poljančetu, tj. jednoj od naših zelenih oaza, postoji Pančićeva omorika, inače redak slučaj uspevanja ovog drveta van njenog prirodnog staništa (zapadna Srbija i istočna Bosna). Ona živi tu zahvaljujući jednom profesoru biologije koji je živeo u jednoj od zgrada u Čingrijinoj ulici (Petar Mrdjenović ili čika Pera) i koji je sa decom iz kraja sadio razne biljke i drveće baš tu na poljančetu. Priča se da su tada postojale na drveću crvene table sa nazivima na srpskom i latinskom jeziku. Na tablama je pisalo i : “Mi proizvodimo kiseonik. Zato ne dirajte naše lišće, i mi živimo. Mnogo hvala, Bor, Jela, Tuja!” ili “Ja sam najlepši na zemlji, a vi najlepši na svetu. Zato se volimo – tvoje cveće i drveće!” Jedini je u kraju koristio kosačicu za travu i održavao lep izgled poljančeta. Deca su ga volela i oni su voleli njega.
Izvor: (uciteljamilosajankovica3.info)
