Možda se danas većina slučajeva kovida svodi na blage simptome, međutim to ne znači da ova bolest ne može da vam napravi ozbiljnije probleme. Koronavirus može da preraste u mnogo više od obične respiratorne bolesti i utiče na organe u celom telu, kažu stručnjaci.
Doktori upozoravaju na dugotrajne i ozbiljne posledice koje čak i davno preležan kovid može da ostavi ne samo na pluća, već i na mozak, srce i kardiovaskularni sistem, želudac, bubrege. Virus može mesecima da se skriva u različitim organima, a onda se iznenada aktivira i napravi problem koji naizgled uopšte nema veze sa kovidom.
Posebno danas, kada zaraza kovidom prema statistikama podrazumeva uglavnom blage infekcije koje utiču na gornje disajne puteve, sa simptomima sličnim prehladi ili gripu koji variraju od kašlja i bolnog grla do curenja nosa i blage temperature. Stručnjaci iz Američkog udruženja za srce podelili su nedavno svoja zapažanja i upozorili da kovid može da ima dugotrajne posledice i da dovede do dugoročnih zdravstvenih komplikacija i oštećenja organa. Pritom nije reč samo o plućima, kako smo ranije strahovali.
„Vidimo da ljudi imaju simptome skoro od glave do pete u smislu kako se osećaju, kako funkcionišu i šta mogu da urade“, rekao je dr Adrijan Hernandez, kardiolog koji je direktor Instituta za klinička istraživanja Duke u Daramu, Severna Karolina.
Više od 200 simptoma je povezano sa dugim kovidom, a posledice ove bolesti tek počinju da se razumeju.
„Mogu da kažem da kovid uopšte nije bolest pluća“, kaže Niša Višvantan, direktorka programa za dugi kovid na Medicinskom fakultetu David Gefen na UCLA. „Čini se vrlo verovatnim da je to ono što nazivamo vaskularnom i neurološkom infekcijom, koja utiče i na nervne završetke i naš kardiovaskularni sistem.“
To je zato što kovid dovodi do povećane upale koja može da potencijalno migrira na različite delove tela, suštinski „sakrivajući“ se od imuniteta.
„SARS-CoV-2 je odličan u pokretanju vašeg imunog sistema sa nule na sto“, primetila je Lindzi MekAlpajn, neurološkinja s Univerziteta Jel koja proučava šire dugoročne efekte virusa. Upravo to ubrzanje imunološkog odgovora dovodi i do „širokog obima upale“ i do prekomernog zgrušavanja krvi, rekla je ona.
„Možda se virusna replikacija dešava u plućima i nazofarinksu (oblast na vrhu grla koja povezuje nos sa respiratornim sistemom). Ali upala koju virus pokreće je sistemska“, kaže MekAlpajn.
U tom kontekstu Američko udruženje za srce posebno ukazuje na organe koji, pored pluća, mogu biti značajno pogođeni kovidom.
Mozak i nervni sistem
„Virus i imuni odgovor na njega mogu imati nekoliko različitih efekata na mozak“, kaže MekAlpajn, vodeća autorkastudije iz 2021. koja se bavi moždanim udarom kod ljudi sa kovidom 19, a objavljena je u časopisu Stroke. Ona istražuje pitanja vezana za kovid i maglu u mozgu, koju je nazvala „veoma uobičajenim simptomom“.
Tačni uzroci problema u vezi sa mozgom nisu jasni, ali MekAlpajn kaže da se ne čini da virus direktno napada moždano tkivo, već da pojačani imuni odgovor dovodi do ugrušaka koji mogu izazvati probleme sa mozgom.
„Mnogi pacijenti su to opisali kao osećaj kao da imaju potres mozga“, rekao je MekAlpajn. I može trajati nekoliko meseci nakon kovida, čak i ako je infekcija bila blaga.
„Pored kognitivnog oštećenja, vidimo pogoršanje ili novonastale migrene“, dodaje ona. „Vidimo novu neuropatiju u nogama i rukama – utrnulost, peckanje, otežano hodanje zbog neuropatije.“
Nova.rs
